Niška banja je gradsko naselje istoimene opštine nadomak Niša i jedna je od tri srpske najposećenije banje, sa sto hiljada noćenja godišnje. Ova banja nosi epitet i kraljevska jer je bila omiljena među srpskim kraljevima koji su ovde pronašli mir i lek za bolesti za koje čak ni neke ugledne evropske banje nisu mogle da im pomognu. Niška banja poznata je po umerenoj klimi, termalnim izvorima i lekovitim gasovima. Zbog toga je ona pre svega jedan od centara zdravstvenog turizma.
Kroz središte banje protiče termalni vodotok od oko 80 metara po čemu je ova banja i poznata. Ipak njeni glavni aduti su što ima tri termalna izvora Glavno vrelo, Suva banja i Školska česma. Ovakvi prirodni uslovi Niške banje pogoduju za lečenje najviše kardiovaskularnih i reumatskih oboljenja, ali pored toga ovde su razvijeni uslovi za kongresni i rekrativni turizam. U Niškoj banji postoje i privatne ordinacije u kojima možete dobiti fizikalnu terapiju po državnim sniženim cenama, zatim terapije mineralnim blatom koje pomaže pri mnogim reumatskim oboljenjima.
Arheološka istraživanja pokazuju da je život na prostoru Niške banje postojao još u dalekoj praistoriji, a eksponati iz tog doba mogu se naći u muzeju u Niškoj tvrđavi u Nišu. Dokaz o počecima korišćenja blagodeti termalnih izvora sa tog prostora ukazuju na to da su Rimljani prepoznali lekovitost vode koju su mogli tu da nađu. Koristili su je vojnici ali i car Konstatnin o čemu postoje dokumentovana svedočenja. Za vreme Turaka ovde je takođe postojalo kupatilo koje je bilo podeljeno zidom na muški i ženski deo.